Njeno veličanstvo Vest
Ta imenica ženskog roda od svega četiri slova, sa samo jednim samoglasnikom, ugaoni je kamen gotovo svakog novinarskog žanra o koji se lako sapletu neoprezni.Dobar mentor novinaru početniku najčešće će reći da kada ume da napiše vest zna već dosta toga. U medijima joj se pridaje tolika važnost da se čitave emisije po njoj zovu, redakcije, pa i listovi. Tako je oduvek bilo i teško da će nekada biti drugačije.
A deluje vrlo jednostavno, kao i sve druge najlepše, najvažnije i najveličanstvenije stvari. Nekome bi bilo teško i da objasni kako mu uvek pođe za rukom da napiše dobru vest. Ali ne verujem da bi i Mesi mogao da rečima dočara bar najmanju od svojih čarolija. No, da probamo.
Svaka vest, treba samo (!) da odgovori na čuvenih pet W (who, what, when, where, why) iliti pitanja: Ko? Šta? Kada? Gde? i Zašto? ili Kako? Mada, dobra vest uvek sadrži i još mnogo toga, (skoro) pa i ukus i miris. Voleo bih da mogu da vidim izraz svoga lica pre mnogo godina, dok sam sa kolegama slušao predavanje profesorke Ljiljane Bulatović kada je počela da nabraja specifičnosti, na primer, TV vesti. To je izgledalo ovako:
Specifičnost TV vesti
Po čemu je TV vest specifična?
slika
aktuelnost
jednostavnost
način na koji se saopštava
Sadržaj TV vesti
Šta sadrži TV vest?
tekst i sliku
govor
zvuk
efekte
boju
gest
izraz lica
pokret
mimiku
Odabir
Kako se TV vest odabira?
po važnosti
prema zanimljivosti
u odnosu na publiku (lokalna; regionalna; nacionalna; globalna)
Odabir i redosled vesti
Prema:
uređivačkoj politici stanice
državnoj politici
mestu TV kuće u državi
rejtingu televizije
vlasničkoj strukturi
neposrednom okruženju
karakteristikama gledalaca, to jest stanovništva
Merila TV vesti
Važnost:
nivo sa kojeg dolazi
broj ljudi kojih se tiče
oblast
politika
kultura
lični aspekt
privreda
zanimljivost
atraktivnost
teške vesti
lake vesti
negativitet
kredibilitet
ujednačenost (objektivnost)
personalizacija
Vrednosti
Šta vestima daje tržišnu vrednost?
težina
izvor
vreme emitovanja
način obrade
karakter TV
Uverljivost
TV vestima se najviše veruje! Zašto?
Slika stvara utisak:
uverljivosti
neposrednosti
tempa
stalne prisutnosti
iluzije o učešću u događaju
Izvori
novinske agencije
vladini biroi
političke partije
policija
zvanične institucije
čaršija
zaštićeni izvori
lični izvori novinara
dokumentacija
drugi mediji
Uputstvo
Džozef Pulicer:
Iznesite tekst
KRATKO i pročitaće ga
JASNO i uvažiće ga
SLIKOVITO i zapamtiće ga
PRECIZNO i usvojiće njegovu vrednost.
A kada sve ovo lepo pročitate, naučite i primenite, ni Pulicerova nagrada nije vam daleko.
Vesti imaju i neke svoje „čudne“ karakteristike. Loša vest je dobra vest. Više ljudi je čulo za bačene atomske bombe, nego za sletanje čoveka na Mesec. I ne samo čudne, nego i loše osobine. Nedavno je u Americi objevljeno istraživanje da se lažne vesti šire brže i dalje nego tačne. Konkretno, na Tviteru. Korišćeno je 126.000 vesti koje je za 11 godina podelilo tri miliona ljudi i utvrđeno da je 70 odsto veća verovatnoća da će se među korisnicima deliti lažne vesti. Tako je u svim oblastima, a naročito kada je reč o terorizmu, prirodnim katastrofama, nauci ili finansijskim informacijama.
A dobro, staro pravilo glasi: Nije vest da je pas ujeo čoveka, nego da je čovek ujeo psa.