Kako napraviti dobar dokumentarac, ili najčešće greške mladih autora

Većina početnika pogrešno shvata termin dokumentarni film. Misle, ukoliko imaju zanimljivu priču, koja je zapravo neki problem, da će je lako ispričati i da će gledalac osetiti isto uzbuđenje kao i oni dok su smišljali kako će od nekog problema napraviti film. Svaki filmski žanr ima svoje zakonitosti, i, verovali ili ne, dokumentarni film se takođe režira i za njega se piše scenario. Dokumentarni film nije zatečeno stanje na terenu. Ovo su samo neke od grešaka koje mladi autori prave kada bez predznanja ulete u svet dokumentaristike. Namerno kažem predznanje, jer je uvreženo mišljenje da dokumentarac može da snimi svako.  Realno, dokumentarni film možda i može da snimi svako, ali svako ne može da snimi dobar dokumetarni film.

 

1. Slab kvalitet produkcije

Niskobudžetna produkcija u današnje vreme nije izgovor za tehnički loše napravljen  dokumentarni film. Loš zvuk na filmu  najčešća je manjkavost dokumentaraca kod autora koji se prvi put upuštaju u snimanje. Osim zvuka, često problematična biva i loša, odnosno, amaterska postavka svetla. Uradite sve što je potrebno da prevaziđete ove  probleme, i bez obzira na budžet snimite tehnički ispravan film na koji ćete biti ponosni.

2. Film nema “sukob”

Priča mora da ima dramski luk kako bi zadržao gledaočevu pažnju. Sukob, odnosno, konflikt, ne znači doslovno borbu dvojice ljudi. Takav sukob može da bude unutar glavne priče. Može da bude borba sa vremenom ili sa prirodom. Publika, jednostavno, mora da se zapita šta će se sledeće dogoditi. Tenzija mora da postoji. (Deep Water (2006))

3. Film nema priču

Mnogi mladi i neiskusni autori se povedu razmišljanjem o tome kako su “ljudi bezobzirni po pitanju ovoga ili onoga”, te se odluče da rade film o različitim vrstama “bezobzirnosti”.   Ljudi su bezobzirni po pitanju raznih stvari, ali to nije dovoljno za snimanje dokumentarnog filma. Uvek treba postaviti nekoliko pitanja:

• Gde je priča?
• Ko su nosioci priče?
• Šta smo otkrili stvarajući dokumentarac?
• Šta je ključno pitanje na koje pokušavamo da odgovorimo?
• Gde je znatiželja?

Kao što je rekao poznati američki dokumentarista Majkl Mur (Michael Moore): “If you want to make a speech, join a political party.” Dakle, pravite film ako imate jedinstvenu priču koja će emotivno da pogodi gledaoca, ili se bavite opštim mestom, ali takvu priču  morate ispričati na jako zanimljiv način. Svaka dobro ispričana priča, bio to dokumentarni ili igrani film, mora imati tročinsku strukturu i pet glavnih punktova.  Nisam to izmislio ja, za to je zaslužan Aristotel. Mnogi veliki scenaristi i reditelji koji su shvatili ova pravila ispričali su filmske priče kojih se sećamo.

4. Nedostatak dobrog “elevator pič-a”

Ova lekcija se mora naučiti što ranije. Kad vas neko pita o čemu je vaš dokumentarac, a vi počnete s brda, s dola, pa malo o ovome, malo o onome, okolo-naokolo,  svašta nešto i na kraju ništa konkretno, znači da ni vama nije najjasnije šta ste zapravo hteli filmom da kažete. Još će manje biti jasno gledaocu, koji ne zna ono što ste vi znali pre početka snimanja. Tačnije, on ne zna vašu osnovnu ideju.  Jasan odgovor na pitanje o čemu je film, rešava se dobrim loglajnom.  Verujete, napisati dobar loglajn teže je nego što zvuči.  Ovaj deo u produkciji filma se ne sme preskočiti. Primer dobrog loglajna:

 

5. Prevelik broj intervjuisanih ljudi

Za vaš dokumentarni film možete da intervjuišete ogroman broj ljudi, ali pitanje je da li svi oni zaslužuju da uđu u konačnu verziju filma. Gledalac tipičnog, jednostavnog dokumentarca može nesmetano da prati od  5 do 7 različitih likova. Dakle, snimite i stotinu različitih likova, ali vodite računa koji će od njih ući u konačnu verziju filma. Naravno, uvek možete neiskorištene intervjue da upotrebite za promociju filma na blogu ili društvenim mrežama, ili, ako vam se ukaže prilika i imate emitera, možete napraviti i TV serijal.

6. Solo igrač

Velika greška kod mladih i neiskusnih autora jeste što celokupan proces proizvodnje odrade sami. Mnogi autori ne shvataju da je proizvodnja filma možda 50% celokupnog posla. Većina vremena i energije kod pravljenja dokumentarca potroši se na kancelarijske  aktivnosti, kao što su: pisanje predloga, prikupljanje novca, pravljenje veb sajta, promocija i kasnije distribucija filma, okupljanje fanova preko društvenih mreža i slične stvari. Koliko god je moguće delegirajte zadatke u kojima baš ne uživate, ili koji nisu u vezi sa direktnim procesom proizvodnje filma, ili jednostavno ono što ne znate da radite prepustite saradnicima kojima je to posao.

7. Neobraćanje pažnje na prikupljanje sredstava i distribuciju

Ova tačka se nadovezuje na prethodnu. Elem, mladi filmaši se trude da budu 110% usredsređeni na kreativne aspekte filmske proizvodnje, kao što su: pisanje scenarija, snimanje, montaža, a u toj gomili “umetničkog posla” zanemaruju  “napad” na finansijske fondove i distribuciju. Ovakav stav je potpuno jasan, ali se na kraju ne pokaže dobrim. Zanemarivanje fondova i distribucije na kraju vam se vrati kao bumerang i obije o glavu u momentu kad vam to najmanje treba.

8. Gubitak fokusa

Veoma česta pojava je i ta da se u procesu izrade dokumentarnog filma odjednom zaboravi početna namera sa kojom ste krenuli u njegovu realizaciju. To je tačka u kojoj veliki broj autora odustane od daljeg  rada na filmu. Znajte unapred da ćete doći do te tačke i budite spremni da se s njom suočite. Kad počnete da sumnjate, pokušajte da se setite  ideje vodilje koja vas je i navela na to da napravite dokumentarni film. Morate osetiti uzbuđenje koje vas vodi ka tome da je to priča koja mora biti ispričana.

Nemojte da vas ovaj tekst obeshrabri, već neka vam bude mali podsetnik koji će vam olakašiti snimanje vašeg dokumentarca. Sve najbolje!

Nebojša Rudić